20. mart – Međunarodni dan sreće

„Ovaj međunarodni dan sreće viš eje nego samo zabavna proslava, vež nas takođe podseća da je svet bolje mesto kada se povezujemo sa ljudima oko sebe i brinemo o njima — Dr Mark Williamson (mart 2015)

Sreću čine male stvari, svakodnevne sitinice na koje često ni ne obraćamo pažnju. Ukoliko želite da se osećate bolje i da budete srećniji, ne treba Vam puno. Zašto ne biste počeli još danas? Verujem da ste se jutros probudili uz osmeh, budući da nam stiže proleće. Eto jednog razloga za sreću, a mi ćemo dodati još jedan – danas proslavljamo Međunarodni dan sreće! Međunarodni dan sreće obeležava se 20. marta od 2013. godine.

Specijalni savetnik Ujedinjenih nacija Jayme Illien predložio je 2011. godine da ta međunarodna organizacija upiše u svoj kalendar Međunarodni dan sreće. Generalna skupština UN u rezoluciji 66/281 „International Day of Happiness“ od 12. jula 2012. proglasila je 20. mart Međunarodnim danom sreće, prepoznajući značaj sreće i blagostanja (well-being) kao univerzalnih ciljeva i težnji ljudi širom sveta.

Značaj priznavanja sreće i blagostanja ljudi u ciljevima javnih politika konkretno znači da donosioci odluka uvek treba da imaju na umu blagostanje ljudi kad usvajaju propise i politike, u bilo kojoj oblasti – privrede, socijalne zaštite, zaštite životne sredine…

Postoji 6 varijabli za koje je dokazano da utiču na blagostanje, odnosno sreću društva, a to su: prihodi, očekivana dužina životnog veka u punom zdravlju, socijalna zaštita, sloboda, poverenje, odnosno odsustvo korupcije i velikodušnost.

Stručnjaci istražuju aspekte ličnog blagostanja, sreće i kvaliteta života, sa ciljem pobošavanja kvaliteta života ljudi širom sveta. Prvi Svetski izveštaj o sreći Ujedinjenih nacija objavljen je 2012. godine, nakon čega se izveštaji objavljuju svake godine uoči Međunarodnog dana sreće.

Šta mi možemo da učinimo da budemo srećniji već danas?

Ujedinjene nacije pozvale su države članice, međunarodne i regionalne organizacije, kao i civilno društvo, uključujući i nevladine organizacije i pojedince, da na odgovarajući način obeleže Međunarodni dan sreće, kroz edukaciju i aktivnosti podizanja svesti javnosti.

Bez obzira u kakvim se životnim okolnostima nalazimo, sreća je lični izbor, kažu stručnjaci. Takođe, oni nam preporučuju da usvojimo navike koje će povećati naše lično blagostanje.

5 naučno dokazanih navika koje nas čine srećnijima

1. Iskustva ispred materijalnih stvari

Koncert, putovanje, seminar, obrok u restoranu s prijateljima – iskustva su koja nas čine srećnijima. Pamtimo osećanje zadovoljstva koje nas ispunjava dugo nakon što smo preživeli ta iskustva. Studija San Francisco State University objavljena 2014. godine kaže da se ljudi koji troše novac na iskustva osećaju srećnije i smatraju da su pametno potrošili novac.

Dosad sprovedena istraživanja pokazala su da, iako nam ponekad to prija, plaćanje velikih iznosa za materijalna dobra nije najbolji način da budemo srećni. Studija iz 2017. godine pokazala je da kupovina vremena – na taj način što ćemo da angažujemo nekog da nam čisti kuću ili sredi dvorište donosi veće osećanje zadovoljstva, bez obzira koliki su nam prihodi.

Studija objavljena u Kanadi 2015. godine pokazala je da kupovina materijalnih stvari donosi trenutno osećanje sreće, ali da je plaćanje iskustava donelo veće osećanje zadovoljstva i nedeljama nakon tih događaja.

2. Druženje pozitivno utiče na zdravlje

Ljudi koji se više druže žive duže i zdravije, a manje se suočavaju sa stresom, depresijom i osećanjem izlovanosti. Britanska organizacija Age UK objavila je 2017. godine izveštaj u kojem se navodi da je druženje jedan od najvažnijih načina da ostanemo srećni i u starijem dobu. U istraživanju je učestvovalo 15 000 ljudi starijih od 60 godina. Naučnici su otkrili da odlazak u bioskop, članstvo u sportskom klubu i volontiranje spadaju u najefikasnije načine povećavanja osećanja sreće i blagostanja i imaju pozitivan uticaj na zdravlje.

3. Kretanje i vežbanje za bolje raspoloženje

Britanski stručnjaci su takođe 2017. godine otkrili da minimalni nivo vežbanja može da poveća sreću, čak i kad nam se čini da uopšte ne vežbamo. Studija sa više od 10 000 učesnika pokazala je da lako do srednje naporno vežbanje poput pešačenja poboljšava raspoloženje i emocionalno blagostanje. Časovi joge mesečno koštaju manje nego nove farmerke. Pešačenje je potpuno besplatno. Danas imamo čak i sprave za vežbanje, odnosno teretane na otvorenom. Jutro započeto istezanjem i sa nekoliko čučnjeva pomoći će nam da se bolje osećamo tokom čitavog dana.

4. Putovanje doprinosi ličnom razvoju

Putovanja podstiču kreativnost i saosećajnost, pomažu nam da gradimo bolje odnose s ljudima i doprinose ličnom razvoju, kaže se u rezultatima istraživanja stručnjaka kojima je bila posvećena konferencija „Happiness 360“ 2016. godine.

Putovanje može da donese više sreće nego novi posao, veridba, pa čak i dan venčanja, kaže se u rezultatima globalnog istraživanja iz 2016. godine u kojem je učestovovalo 17000 ljudi. Istraživanje je pokazalo da i samo planiranje putovanja povećava osećanje sreće. Na internetu možete da pronađete veliki izbor putovanja koja ne zahtevaju velike novčane izdatke, a koja mogu da nam donesu nova iskustva i osećanje zadovoljstva koje ćemo dugo pamtiti.

5. Slobodno vreme bez monitora

Otkad imamo „smart“ telefone i društvene mreže, sve je više studija koje govore o tome kako i koliko vreme provedeno ispred ekrana utiče na našu sreću. Studija koja je nedavno objavljena kaže da tinejdžeri (osobe starosti 13-19 godina) koji provode mnogo vremena koristeći „smart“ telefon izražavaju da se osećaju manje srećnima od onih čije aktivnosti uključuju druženje s prijateljima i sport.

Studija danskog Instituta za istraživanje sreće pokazala je da je samo nedelja dana bez fejsbuka (Facebook) kod ispitanika dovela do povećavanja osećanja sreće i zadovoljstva. Naravno, mnogi od nas posao obavljaju ispred monitora, a internet nam služi za informisanje, učenje, razonodu i komunikaciju s prijateljima. Fejsbuk je korisna društvena mreža ako je koristimo pametno.

ZANIMLJIVOSTI

Planinska azijska zemlja Butan godinama važi za zemlju sa najsrećnijim građanima na svetu. Ova država je 2005. uvela prvi Indeks bruto nacionalne sreće – koji je pored psihološkog dobrostanja (životno zadovoljstvo, emocije i duhovnost) merio i subjektivne ocene o zdravlju, obrazovanju, vladi, ekologiji i slično. Pored toga, zalažu se za alternativnu meru nacionalnog i društvenog prosperiteta, pod nazivom „Sreća: Holistički pristup razvoju”. Pristup odbacuje upotrebu ekonomskog i materijalnog bogatstva kao pokazatelja razvoja, a umesto toga usvaja holistički pristup gde su duhovno blagostanje građana i zajednica dobile dovoljno značaja.

Objavio: Ašković Nada
Izvor: dayofhappiness.net; happiness.com; rethink.co.tt; 4to40.com

You May Also Like