RADIOTERAPIJA I POSLEDICE ZRAČENJA

Radioterapija predstavlja način prenosa energije u prostoru, odnosna metoda lečenja koja primenjuje jonizujuće zračenje pri lečenju benignih i malignih bolesti. Reč vodi poreklo od latinskog glagola radiare, što u bukvalnom prevodu znači – zračiti. 

Snopovi jonizujućeg zraka koji su zapravo energetski talasi ili snopovi elektrona, protona ili neutrona, prodiru u telo na željeno mesto i dubinu gde izazivaju destrukciju i odumiranje bolesnog tkiva. Najčešće se koristi za lečenje malignih tumora. 

ZRAČENJE JE MOGUĆE PRIMENITI NA GOTOVO SVAKOM DELU TELA!

Bitno je napomenuti da Vas radioterapija ne čini radioaktivnim, te tokom tretmana Vaš kontakt sa drugim osobama i decom je u potpunosti bezbedan. 

U narednom odeljku analiziraćemo nekoliko primera kod kojih stanja i kako se koristi zračenje, kao ikoje neželjene efekte može dati.

RANI KARCINOM REKTUMA ( završni deo debelog creva )

Radioterapija se može koristiti pre same operacije u cilju smanjenja tumora, kako bi se lakše uklonio. Najčešće se radi o 5 tretmana nedelju dana pre same operacije. Ukoliko se radi o velikom tumoru, zračenje se može primenjivati i šest nedelja u kombinaciji sa hemioterapijom. 

Radioterapija se može koristiti i nakon operacija u situacijama kada tumor nije uklonjen u potpunosti, ili se proširio na zid creva i okolne limfne čvorove. 

RADIOTERAPIJA SEKUNDARNOG KARCINOMA ( matastaza, karcinom koji je nastao u drugom tkivu )

Ukoliko se tumor proširio na drugo tkivo, ili pojavio ponovo nakon uklanjanja, radioterapija se koristi u cilju smanjenja tumora i ublažavanja bola. 

NAČIN PRIMENE RADIOTERAPIJE

Radioterapije se primenjuje najčešće kao kratkotrajna dnevna terapija, dakle nema potrebe da pacijent zbog terapije leži u bolnici. Sprovodi se tokom 5 radnih dana sa pauzom od 2 dana za vreme vikenda. Može se primenjivati nekoliko dana do nekoliko nedelja, u zavisnosti od procene lekara. 

PLANIRANJE RADIOTERAPIJE

Kako bi terapija imala maksimalan učinak, jako je bitno da bude dobro i blagovremeno isplanirana.  Pri prvoj poseti odeljenju za radioterapiju, pacijent bude zamoljen da legne pod veliku mašinu koja se naziva simulator, koja rendgenski snima i skenira oblast tela koja će biti tretirana. U istu svrhu umesto simulatora se može koristiti CT skener. Tretman planira specijalista onkologije i za to je ponekad potrebno do nekoliko poseta lekaru. 

Na koži pacijenta se iscrtaju oznake kako bi radiograf koji sprovodi tretman znao kako da tačno pozicionira i koji deo tela treba da ozrači. Ove oznake moraju ostati vidljive tokom tretmana, ali mogu se isprati po njegovom završetku. Na početku radioterapije pacijentu se daju intrukcije kako da se ponaša prema delu kože u oblasti koja je ozračena. 

TRETMAN

Pre svake terapije pacijent se pažljivo smesti na krevet u ležećem ili sedećem položaju. Radioterapeut mora da se uveri da je pacijnetu udobno u tom položaju.. Tokom tretmana koji traje samo nekoliko minuta pacijent ostaje sam, ali ima mogućnost da razgovara sa radioterapeutom koji posmatra iz susedne sobe. Radioterapija nije bolna, ali zahteva mirovanje tokom tretmana.

MOGUĆE NEŽELJENE POSLEDICE NAKON RADIOTERAPIJE

U zavisnosti od toga koji deo tela je tretiran, radioterapija može izazvati :

  • Proliv
  • Mučninu
  • Povraćanje
  • Reakcije na koži 
  • Zapaljenje mokraćne bešike ( cistitis )

Ova neželjena dejstva mogu trajati do nekoliko nedelja nakon tretmana a zatim prestaju. Ukoliko se nastave, pacijent bi trebalo o tome da obavesti lekara. 

Osim navedenih nuspojava, nakon zračenja je moguća pojava impotencije i neplodnosti kod muškaraca, ali i kod žena.  Takođe, moguća su i trajna oštećenja bešike i creva. 

ISHRANA PACIJENATA TOKOM LEČENJA

Kako je imunološki sistem onkoloških pacijenata uveliko oslabljen kako malignim ćelijama, tako i zračenjem, ishrana predstvalja pravi izazov. Ovi pacijenti najčešće budu povdvrgnuti i hemioterapiji te se javlja mučnina, povraćanje, gubitak apetita, hrana više nema isti miris i ukus. Neretko se javlja proliv ili zatvor, gubitak telesne te žine, depresija , te pacijenti gube volju za jelom.

Najbolji savet ovim pacijentima je da jedu raznovrsnu hranu raspoređenu u nekoliko obroka tokom dana, kako bi uneli dovoljnu količinu vitamina, minerala i gradivnih supstanci. Dakle, oni treba da jedu svoju omiljenu hranu raspoređenu u manje ali češće obroke. Treba izbegavati tešku i masnu hranu. Ukoliko pacijent dobro podnosi, može nakon obroka popiti čašu mineralne vode ili limunade, kao i čašu piva. Voda se unosi nakon obroka, u manjim gutljajuma. Savetuje se 15-20 min nakon obroka da pacijent neko vreme provede u poluležećem položaju. 

Istraživanja pokazuju da kod osoba koje unose manje mesa a više namirnica biljnog porekla bogatih vlaknima imaju manje šanse da ponovo obole od karcinoma. 

PREDLOG NAMIRNICA KOJE TREBA KONZUMIRATI TOKOM LEČENJA

  • Uzimati male obroke i užinu u toku dana (najbolje pet-šest manjih obroka)
  • Sveže voće
  • Lagana ili blendirana hrana je najbolji izbor kako bi se izbeglo opterećenje digestivnog sistema.
  • Običan ili voćni jogurt
  • Mladi sir
  • Kuvana jaja i tost
  • Žitarice s mlekom (bez laktoze)
  • Pileća supa s pirinčem
  • U toku hemoterapije potrebno je uzimati male obroke, manje kisele sokove (jabuka, grožđe), jogurt, voće kao što je banana i dr.
  • Tostirani hleb s malo putera od kikirikija
  • Nakon hemoterapije takođe se preporučuje lagana hrana.
  • Jesti manje masnu, blendiranu hranu
  • Izbegavati vruću hranu

Veoma je važno uzimati dovoljno tečnostikako bi se sprečila dehidratacija organizma i ubrzalo čišćenje od štetnih produkata hemoterapije. Na prvom mestu treba konzumirati vodu, a od sokova i tečne hrane preporučuje se i sok od jabuke ili grožđa, pirinač sa manje soli, bistre supe, biljni čajevi (đumbir, nana)…

Objavio: Živković Danijela
Izvor: Svet medicine; medpr.rs; udruzenjecrc.rs; Actavis

You May Also Like