Seoski turizam u Srbiji

Srbi generalno važe za narod koji je sastavljen od najbučnijih gostiju i najpoželjnijih domaćina. Osnovne karakteristike srpskog naroda, kulturunasleđe, nacionalnu kuhinju i aktivnosti najbliže je turistima dočarati kroz seoski ili etno turizam.

Ova vrsta turizma je od ogromnog značaja za Srbiju, jer se povećava prihod seoskih domaćinstava, a unapređuje se i turistička ponuda. Razvojem turizma razvija se čitav ekonomski sistem, ali i doprinosi oživljavanju zaboravljene narodne kulture.

Etno sela u Srbiji uglavnom su okružena netaknutom prirodom i spomenicima kulture, dok je unutrašnjost etno objekata opremljena predmetima koji su se koristili u vremenu za nama. Seoski ili etno turizam Srbija tretira kao prioritetan, posebno ako se uzme u obzir ponuda zdrave sredineekološke hrane, ugodnog ambijenta, aktivnog odmora u prirodi ili kulturno-istorijskih vrednosti.

Turizam se generalno svrstava u grane koje na najjednostavniji i najefikasniji način utiču na punjenje državnog budžeta, pa samim tim predstavlja kategoriju koja utiče na ekonomski razvoj kroz razne kanale (zaposlenost, privreda).

Međutim, da bi jedna zemlja kao što je Srbija mogla da na adekvatan način profitira od turizma, neophodno je da neprekidno ulaže u otvaranje i opremanje novih turističkih objekata, kvalifikovanu radnu snagu i ono što je najvažnije, u infrastrukturu.

Na pitanje zbog čega seoski turizam ima prednost u odnosu na ostale, anketirani posetioci uglavnom stavljaju akcenat na čist vazduh, izvanrednu hranu i mir koji grad ne može da pruži. Interesantan je podatak koji govori o tome kako roditelji svoju decu žele da upoznaju sa domaćom kulturom i istorijom, više nego sa nekom od svetskih prestonica.

Brojni su razlozi iz kojih sve više domaćih i inostranih turista pribegava ovakvom vidu odmora. Cene boravka u etno selima niže su od cena koje turisti plaćaju za boravak u hotelu. Takođe, sve je više sportista koji pripreme za naredne sezone organizuju van grada, upravo na ovakvim mestima.

Sa druge strane, u Srbiji postoje organizacije koje domaćim, ali i stranim turistima pružaju priliku da na drugačiji način upoznaju Srbijumentalitet stanovnika i način života. Za rad od šest sati dnevno, koji podrazumeva obavljanje seoskih poslova, domaćini nude tri obroka i smeštaj.

Među posetiocima srpskih sela i etno domaćinstava najviše je mladih bračnih parova sa decom (oko 60%) i onih na putu do mora.

U Srbiji je sve više registrovanih seoskih domaćinstava koja se bave turizmom i ugostiteljstvom. Broj posetilaca takvih domaćinstava povećava se svake godine. Osnovni izazov pred ugostiteljima svakako je pronalaženje načina da se turistička sezona sa perioda od proleća do jeseni proširi na punjenje kapaciteta i poslovanje tokom čitave godine.

Izvor: Republički zavod za statistiku; Agromedia
Objavio: Ašković Nada
You May Also Like