Sve o clickbait-u

Klikbejt je senzacionalistički naslov koji pogrešno predstavlja članak ili videoprilog koji najavljuje, sa ciljem da privuče čitatelje/ke da kliknu na takav link. Clickbait je engleska reč nastala spajanjem reči click (klik) i bait (mamac), te doslovno znači “mamac za klikove”.

Šta je klikbejt? 

Klikbejt je nesumnjivo najrasprostranjeniji oblik manipulacije u online medijima, ali je stariji od njih. 

Iako se ovakvi naslovi pre interneta nisu zvali tako, klikbejti su “nasleđeni” od tabloida: šokantni i senzacionalistički naslovi na prvim stranama novina su prodavali žutu štampu mnogo pre pojave interneta, dok danas “prodaju” online članke prepune oglasa.  

Nije svaki zanimljiv naslov klikbejt – kreativan naslov koji će zainteresovati nekoga da pročita čitavu priču uvek se cenio kao legitimna taktika prodaje medijskog proizvoda. Problem nastaje onda kada se njime obmanjuje publika, to jest kada on najavljuje sadržaj koji ne postoji ili je značajno drugačiji od predstavljenog.  

Zašto nastaje klikbejt?

Senzacionalistički naslovi se gotovo isključivo kreiraju iz finansijskog interesa, odnosno zbog povećanja čitanosti. Veći broj poseta čitatelja/ki na stranici povećava i zaradu od oglasa koji su na njoj postavljeni – zbog toga je na anonimnim portalima, kreiranim isključivo sa motivom ostvarivanja zarade od online oglasa, gotovo svaki naslov klikbejt. Njihovo “strateško pozicioniranje” na stranici služi da što duže zadrži pažnju posjetitelja/ki i privuče ih da otvore što više takvih članaka, čime donose i veću zaradu vlasnicima portala. 

Kako prepoznati klikbejt?

Ako čitajući naslov članka osetite strah ili neodoljivu želju da saznate najavljenu šokantnu, revolucionarnu ili ekskluzivnu informaciju, a zatim otkrijete da sam tekst ne sadrži ništa slično, jedino što vas može “šokirati” jeste to da ste ponovo naseli na ovaj vid reklamiranja suštinski beznačajnih i ispraznih medijskih sadržaja.

Klikbejt ćete, dakle, svakako prepoznati onog trenutka kada se već uverite da vas je neko obmanuo. No, to možete otkriti i ranije, jer postoji čitav niz znakova koji ukazuju da je naslov klikbejt i pre nego što se na njega “upecate”.  

Klikbejt naslovi se temelje na psihološkim trikovima koji su smišljeni da izazovu što veću znatiželju kod čitatelja/ki i privuku ih da kliknu na takav link. Jedna od najčešćih tehnika je direktno obraćanje čitateljima/kama, tj. pisanje naslova u drugom licu i stvaranje utiska da se neko obraća baš vama u trenutku čitanja. To su često direktni pozivi upućeni sa svrhom otvaranja linkovanog sadržaja, poput “Pogledajte zašto ovaj snimak osvaja internet”, “Saznajte kako da (…)”, “Nećete verovati šta se onda desilo”, “Ono što je usledilo ostaviće vas bez daha” itd. Na repertoaru klikbejta su nezaobilazni i “vrišteći” naslovi sa izrazima poput “Šokantno”, “Strašno”, “Užas”, “Neverovatno”, “Skandalozno”… Kod svih takvih linkova možete biti prilično sigurni da ništa šokantno, pa ni iole zanimljivo, nećete saznati ukoliko ih otvorite.

Naslovi u obliku nedovršenih rečenica su još jedan uobičajen način da se potakne radoznalost i sazna šta sledi iza tri tačke (“Otvorila je vrata, a onda je…”) ili najava poput “…a onda se desilo OVO” (klikbejti često koriste “caps lock”, tj. ispisivanje čitavih reči velikim slovima kako bi stavili naglasak na određene izraze kojima se nastoji pobuditi znatiželja čitatelja/ki). Za privlačenje pažnje koriste se i nizovi uzvičnika koji bi trebali da izazovu osećaj hitnosti i dodatno motivišu da se pročita članak ili pogleda videosnimak na linku.

Klikbejti često najavljuju razne “liste” koje su po pravilu nasumične i besmislene, ali se korišćenjem brojeva stvara utisak da se radi o nekom sistematizovanom znanju, od kojeg bi čitatelji/ke mogli imati koristi (“10 stvari koje morate znati o…”, “7 stvari koje radite pogrešno”, “12 najopasnijih namirnica” i sl.).

Pored ovakvih primera, postoje i klikbejt naslovi koji funkcionišu kao zasebne lažne vesti ili dezinformacije, donoseći tvrdnje koje nisu tačne i ničim se ne potvrđuju u sadržaju koji sledi. Generalno, što je naslov pompezniji i skandalozniji, veća je šansa da se radi o klikbejtu i da sam tekst neće sadržati ono što naslov obećava.

Kako klikbejtovi mogu biti opasni?

Anonimni portali često koriste klikbejt kako bi bolje “zapakovali” tuđi proizvod i predstavili ga kao svoj – u takvim slučajevima se preuzimaju tekstovi koje su objavili drugi mediji i prenose se (uglavnom bez navođenja izvora) bez ikakve druge intervencije osim promene naslova. Sa ovakvim postupkom često ide i “recikliranje” starih vesti, gde se, uz članak koji je objavljen pre više meseci ili godina, postavi naslov vezan za neku aktuelnu temu, stvarajući pogrešan utisak da se radi o novoj informaciji.

Klikbejt naslovi, dakle, nisu uvek banalni, naročito kada se u njima eksploatišu osetljive političke teme, i to na krajnje neprofesionalan i neodgovoran način.

Objavio: Marinković Mila
Izvor: Medijska pismenost

You May Also Like